Ka­da je u Uži­cu pri­je 120 go­di­na tre­ba­lo da se iz­gra­di Ak­ci­o­nar­ska tkač­ka ra­di­o­ni­ca, a za­tim uz nju i hi­dro­cen­tra­la po Te­sli­nom prin­ci­pu, pr­va te vr­ste u Evro­pi, iz Vla­de Sr­bi­je sti­glo je pi­smo jed­nog od slu­žbe­ni­ka mi­ni­star­stva ko­ji je bio ne­za­do­vo­ljan spo­ro­šću re­a­li­za­ci­je ovog zna­čaj­nog po­du­hva­ta. U pi­smu on, iz­me­đu osta­log, na­vo­di: „Ako ne­ma mu­ška­ra­ca spo­sob­nih da za­vr­še za­po­če­ti po­sao, ne­ka to uči­ne že­ne“. Mo­glo bi se re­ći da se da­nas do­go­di­lo ne­što slič­no, sa­mo što su dru­gi ak­te­ri u pi­ta­nju. Dvo­je užič­kih mla­dih umjet­ni­ka, Sa­nja Cve­tić i Bo­ban La­zić, sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no i bez ika­kve nov­ča­ne na­kna­de uči­ni­li su ono što je grad­ska vlast mo­ra­la odav­no da ura­di. Osli­ka­li su por­tre­te ču­ve­nih Uži­ča­na Lju­bo­mi­ra Sto­ja­no­vi­ća, Sti­va Te­ši­ća, Mi­lu­ti­na Usko­ko­vi­ća, Ma­ri­je Ma­ge Ma­ga­zi­no­vić, Sr­ba Sta­men­ko­vi­ća i Ma­li­še Ata­nac­ko­vi­ća i spa­si­li ih od za­bo­ra­va.
Za taj zna­ča­jan po­du­hvat oda­bra­li su zid u naj­stro­žem cen­tru gra­da na mje­stu ne­ka­da­šnje grad­ske po­šte ko­ju je to­kom dva bom­bar­do­va­nja 1999. go­di­ne sru­šio NA­TO, i gdje je du­gi niz go­di­na par­king grad­skog JKP „Bi­ok­toš“. Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na na boč­noj stra­ni ovog par­kin­ga osli­ka­ni su por­tre­ti tro­ji­ce srp­skih pi­lo­ta ko­ji su, 1999. go­di­ne, he­roj­ski stra­da­li u po­ku­ša­ju da ne­bo iz­nad Sr­bi­je bra­ne od agre­sor­skih avi­o­na. Na zi­du uz nji­ho­ve por­tre­te na­pi­sa­no je: „Sr­ce he­ro­ja za­u­vek ži­vi. Ne mo­gu da ga ubi­ju. 1999. Da se ne za­bo­ra­vi“.
– Htje­li smo ovim da pod­sje­ti­mo i na Uži­ča­ne, ko­je ne tre­ba za­bo­ra­vi­ti, da ih is­tak­ne­mo jer su po­ma­lo pa­da­li u za­bo­rav, a mu­ra­lu smo da­li ime „Do­mo­vi­na“. Ali, ni­su oni je­di­ni ko­ji mo­gu da sto­je na ovom zi­du. Ima još mno­go po­zna­tih Uži­ča­na, či­ji bi li­ko­vi jed­nog da­na mo­gli da ukra­ša­va­ju i dru­ge zi­do­ve ovog li­je­pog gra­da – ka­že Sa­nja Cve­tić, mla­da umjet­ni­ca ko­ja je di­plo­mi­ra­la sli­kar­stvo na Li­kov­noj aka­de­mi­ji u Be­o­gra­du.
Pr­vo­bit­na ide­ja je bi­la da ovo dvo­je umjet­ni­ka (Bo­ban La­zić je za­vr­šio Sred­nju umjet­nič­ku ško­lu u Uži­cu) ura­de li­ko­ve ne­dav­no pre­mi­nu­lih po­zna­tih srp­skih glu­ma­ca, ali, za­hva­lju­ju­ći i su­ge­sti­ja­ma broj­nih gra­đa­na ko­ji su po­zdra­vi­li ovu ide­ju osli­ka­va­nja grad­skih po­vr­ši­na i pru­ži­li po­dr­šku umjet­ni­ci­ma, ipak su od­lu­či­li da ura­de por­tre­te po­zna­tih Uži­ča­na.
Bo­ban La­zić ka­že da su por­tre­ti ra­đe­ni mje­sec da­na, da su utro­ši­li 150 ki­lo­gra­ma bo­je, i da su „He­li­os“ i fir­ma „Et­no mont“ obez­bi­je­di­li bo­ju i ske­le, dok su hra­nu do­bi­ja­li od užič­ke fir­me „Blu mun”. Pe­tar Bla­go­je­vić, član Grad­skog vi­je­ća, s tim u ve­zi na­po­mi­nje:
– Na­ša po­moć je bi­la sim­bo­lič­na. Obez­bi­je­di­li smo ko­or­di­na­ci­ju jav­nih pred­u­ze­ća. Osim to­ga, rje­ša­va­li smo i dru­ge teh­nič­ke stva­ri da bi mo­gli da ra­de, poput ra­svije­ta. Ve­o­ma je zna­čaj­no što su ovi mla­di lju­di pre­po­zna­li po­tre­bu da uljep­ša­ju svoj grad, i što su že­lje­li da na taj na­čin is­ka­žu svoj ta­le­nat. Sve ovo ima i edu­ka­tiv­ni ka­rak­ter, jer mi­slim da bi do­bar dio Uži­ča­na te­ško, bez pot­pi­sa, mo­gao da pre­po­zna oso­be sa sli­ka i da ne­što ka­že o ovim po­zna­tim Uži­ča­ni­ma, ko­ji su po­ma­lo za­bo­ra­vlje­ni. Mi će­mo se u na­red­nom pe­ri­o­du tru­di­ti da ih vra­ti­mo na mje­sto ko­je im pri­pa­da.
Lju­bo­mir Lju­ba Sto­ja­no­vić (1860-1930) bio je srp­ski dr­žav­nik, po­li­ti­čar i ču­ve­ni fi­lo­log i na­sta­vljač dje­la Vu­ka Ka­ra­dži­ća, naj­mla­đi član u isto­ri­ji Srp­ske kra­ljev­ske aka­de­mi­je. Vi­še pu­ta je bi­ran za mi­ni­stra pro­svje­te i cr­kve­nih dje­la u Sr­bi­ji, a u dva na­vra­ta bio je pred­sjed­nik srp­ske vla­de. Sto­jan Stiv Te­šić (1942-1996) sce­na­ri­sta i ro­ma­no­pi­sac, do­bit­nik „Oska­ra“ za sce­na­rio fil­ma „Bre­j­king Avaj”, od svo­je 14. go­di­ne ži­vio je u Ame­ri­ci. Ma­ri­ja Ma­ga Ma­ga­zi­no­vić (1882-1968) bi­la je pr­va mo­der­na srp­ska ple­sa­či­ca i te­o­re­ti­čar­ka ple­sa, fi­lo­zof, ko­re­o­graf, i jed­na od tri že­ne ko­je su se na­šle me­đu sto naj­zna­čaj­ni­jih srp­skih no­vi­na­ra. Mi­lu­tin Usko­ko­vić (1884-1915) knji­žev­nik, ute­me­lji­vač sa­vre­me­ne srp­ske pri­po­vijet­ke, prav­nik, dok­tor na­u­ka. Sma­tran je pred­stav­ni­kom ta­ko­zva­nog be­o­grad­skog dru­štve­nog ro­ma­na. Sr­bo­ljub Sr­bo Sta­men­ko­vić (1955-1996), Zve­zdi­na fud­bal­ska le­gen­da, ko­ji je naj­ve­ći dio ka­ri­je­re pro­veo u Ame­ri­ci igra­ju­ći ma­li fud­bal. Naj­zad, Ma­li­ša Ata­nac­ko­vić (1860-1919) je po­zna­ti užič­ki in­du­stri­ja­lac, pred­sjed­nik užič­ke op­šti­ne i na­rod­ni po­sla­nik. Ute­me­lji­vač je Ak­ci­o­nar­ske tkač­ke ra­di­o­ni­ce, pr­vog in­du­strij­skog pred­u­ze­ća u Uži­cu. Po­seb­no se an­ga­žo­vao na iz­grad­nji hi­dro­cen­tra­le na Đe­ti­nji po Te­sli­nim prin­ci­pi­ma, pu­šte­ne u rad na Ilin­dan 1900. go­di­ne, za po­tre­be pro­iz­vod­nje u Ak­ci­o­nar­skoj tkač­koj ra­di­o­ni­ci i osvje­tlje­nje Uži­ca.S. Ti­ja­nić